Ovo o čemu ću pisati isključivo je dobijeno kroz lično iskustvo. Namera mi je da objasnim šta sam to radio u želji da pomognem sebi. Put je išao tako da sam to uradio prvo na psihičkom planu, zatim fizičkom, a onda je počeo svesni duhovni razvoj. Ovo je rezultiralo time da sam sada u stanju da pomognem ne samo sebi već i drugima, u oblasti fizičkog, psihičkog i duhovnog.

OVAJ MOJ PUT DUHOVNOG RAZVOJA BIH TRASIRAO U 10 TAČAKA:

TAČKA 1. PUT JE STROGO ODREĐEN VEROM

Pod pojmom vera ne podrazumevam bilo koju religiju, već ‘ono’ unutrašnje verovanje, ono što svako od nas nosi u sebi oduvek, a nije proizvod obrazovanja i vaspitanja. Onda kada čovek sasvim jasno bez razmišljanja u svakom trenutku ima potpuno jasnu predstavu o tome šta je dobro, a šta ne. Kada je to uspeo sledeći korak je da se ovo sprovede i u životu: kako u odnosu sa drugima i samim sobom, tako i u mislima. Kada čovek radi i misli u skladu sa samim sobom, onda je u skladu i sa bogom, onda je u veri. Tada više nema razloga za strahove bilo koje vrste. Onda je spreman da se upusti u kumunikacije ‘treće vrste’.

TAČKA 2. PUT JE POSUT LJUBAVLJU

Ovo je vrlo važna komponenta puta na kome se nalazim. Kao sastavni deo vere predstavlja nešto bez čega se ne može.To je ljubav prema sebi, svima i svemu što nas okružuje, kao delićima tvorca. Naravno, ja nisam ni blizu tome, ali sama težnja je za početak dovoljna…

TAČKA 3. PUT JE REALIZOVAN KOMUNIKACIJOM

Time što smo zauzeli pozitivan stav prema sebi i okolini omogućili smo komunikaciji da počne da se realizuje. Put je, bar meni, bio nedovoljno brz pa sam primenjujući neke tehnike samospoznaje realizaciju komunikacije maksimalno ubrzao. Pod pojmom komunikacija podrazumevam unutrašnju konverzaciju. Ako smo se učvršćujući se u veri zaštitili od spoljnih ugrožavanja, a praktikovanjem tih tehnika čišćenja uma od unutrašnjeg -svoga EGA, koji je u stanju da u znatnoj meri utiče na kvalitet komunikacije, onda smo spremni da počnemo da jezdimo ovim putem duhovnog razvoja.

Potrebno je da se razjasni, u okviru komunikacije, sa kim se to uspostavlja komunikacija. Pošto je spoljno ometanje uma, svesnog JA, otklonjeno verom, a unutrašnje stišavanjem, mi smo u mogućnosti da se povežemo sa svojom dušom, svojim višim JA. Uspostavljamo komunikaciju sa onim trajnim, večitim, čistim, božanskim u nama. Kontaktiramo sa onim našim delom koji je postojao pre našeg rođenja, koji je sve vreme sa nama, i koji će postojati posle našeg fizičkog nestanka. Cilj ove komunikacije (na svesnom i nesvesnom planu) je prenošenje iskustava i novih spoznaja koje predstavljaju ono pravo duhovno učenje. U ovome našoj duši svesrdno pomažu naša braća po tvorcu : duše i bića koja su na višem duhovnom nivou od nas. U kontaktu sa nama, preko naše duše, predstavljaju nam se imenima ili likovnim predstavama najvećih svetaca religije za koju smo vezani. Obrazloženje toga je izvanredno dato u knjigama Virdžinije Esen. Komunikacija se u početku odvija isključivo preko višeg JA, a kasnije i direktno, u drugim dimenzijama postojanja.

Sa pojmovima vera, ljubav i komunikacija data je uglavnom trasa puta kojim idem. Nesumnjivo da je trebalo mnogo više prostora posvetiti prvom i drugom elementu puta, ali, obzirom da ovo nije lirski esej, neka ostane ovako.

TAČKA  4.  SA  KOJIM  PUTEM OVAJ  PUT  NIJE U SKLADU

Moj put nije u skladu sa klasičnom ritualnom magijom, kao i svim nižim oblicima te vrste. Razlog tome nije efikasnost nego suština. Dok magijski put barata pojmovima moć, napad, zaštita, duhovni put te pojmove ne priznaje. Dok se mag zatvara i ograđuje, ‘duhovnjak’ se otvara, odiše verom i širi ljubav. Jednostavno ta dva puta treba odvojiti i baviti se ili jednim, ili drugim. Kombinacija ta dva puta smanjuje brzinu napredovanja.

Pošto čovek ima pravo na slobodnu volju on se opredenjuje. Sama magija nije ni dobra ni loša. Samo su ljudi na svesnom nivou takvi. Čovek koji se na svesnom nivou opredeli da se zaštiti magijskim putem on je tu zaštitu i dobio. Naravno, adekvatnu njegovom magijskom znanju. U sukobu sa jačim magom on će pasti.

Čovek, stremeći ka bogu, otvara se u potpunosti, pročišćava svoje telo, um i karmu. Onoga trenutka kada je u dovoljnoj meri to učinio on postaje duhovnjak. Tada je za sve koji napadaju – nedodirljiv. Da budem malo jasniji. Čovek ne mora da bude fizički, psihički i karmički pročišćen da bi ta zaštita funkcionisala. On prvenstveno mora da bude u veri. Mora da u sebi donese čvrstu odluku da će se maksimalno truditi da njegova dela, reči i misli budu u skladu sa dušom. Kako se i ostali faktori postepeno ispunjavaju, duhovnjaku se sa viših nivoa ‘ugrađuju’ određeni mehanizmi koji mu daju samostalni sistem odbrane, pa čak i mogućnost da zaštite i druge – pod uslovom da nisu negativni. Onoga momenta kada sistem duhovnjaka ne može da se odupre napadaču, njegovo više JA poziva adekvatnu pomoć. Mag, bez obzira koliko bio ‘beo’ tu pomoć ne može da dobije, pošto je svojom voljom odabrao zaštitu druge vrste. Iako su te dve zaštite uslovno rečeno po krajnjem rezultatu iste, suštinski su različite. Premda možda ima veću duhovnu zaštitu nego što mu je magijska moć, mag ne može da je primi jer se svesno opredelio za onu drugu. Te dve stvari ne idu zajedno. Obično kada je čovek u škripcu, on kaže ‘pomozi bože’. I pomoć stiže, ponekad, nažalost kasno. Jednostavno čovek je odabrao pogrešan put i u stvari nije dozvolio da bude zaštićen.

Duhovnjak svoja znanja, za razliku od maga ne mora da krije. Ona su neupotrebljiva u rukama loših ljudi, a dobrima može da ih prenese pošto nije ugrožen ni na koji način. Dobri ne napadaju, a ako se prozle gube zaštitu.

TAČKA 5. SA KOJIM PUTEM JE OVAJ PUT U SKLADU

Ovaj put je u skladu sa knjigama Virdžinije Esen, KURSOM 0 ČUDIMA, RUKE KOJE LEČE – Barbare En Brenan, sa svetim knjigama velikih religija…

TAČKA 6. REDOSLED STANICA NA PUTU

A  POVREMENO ILI TRAJNO SVESNO POVEZIVANJE SA VIŠIM JA.

B  Više JA uz pomoć bića viših nivoa svesti pristupa isceljenju psihe (potiskivanje
EGA iz uma) i tela.

V  Kada je to učinjeno (paralelno) u dovoljnoj meri, istovremeno počinje obuka (učenje) i funkcionisanje u nekim isceliteljskim disciplinama ili disciplinama koje su u funkciji isceliteljstva. Pretpostavljam da će svaka osoba na svoj način funkcionisati, odnosno u skladu sa  karmičkim zadatkom  i ličnom  predispozicijom.  Ubeđen  sam  da  ne  postoje ograničenja u sticanju znanja iz pozitivnog dela graničnih oblasti nauke.

 TAČKA 7. KONKRETNE VRSTE TERAPIJA I TEHNIKA STEČENIH NA OVOM PUTU

Kroz komunikaciju sa višim JA osobe kojoj je potrebna pomoć ja dobijem informacije na nivou detekcije. Zatim počinjem da funkcionišem određenom tehnikom. U pitanju su :

A       Oblasti klasične radiestezije

B       Odstranjivanje nehristovih svesti

V      Tehnike energetske terapije

G     Tehnike spoljašnje i unutrašnje zaštite (dok terapija traje)

D     Tehnike regresije i progresije

Đ    Isceliteljstvo na astralnom nivou

E    Duhovno podizanje osobe kojoj se pomaže, bez obzira na kom se nivou već nalazi u odnosu na mene.

Da ne bi bilo dilema, potrebno je da se daju neka dodatna objašnjenja. Bolesti ne spominjem pošto smatram da se isceljuje čovek. Težina bolesti je mnogo manje bitna od onoga šta ju je prouzrokovalo. Kod teških bolesti u pitanju je karma i da li ću uspeti u tome ili ne uopšte nije u mojim rukama. Jako su mi se dopale reči jednog stručnjaka iz ove oblasti koji kaže da ‘ne lečim JA nego MI’ i da ‘iscelitelj ima ulogu da olakša život oboleloj osobi samo između zadatih datuma rođenja i fizičke smrti’, a u meri o kojoj ne odlučujem ni ja ni oboleli.

TAČKA 8. PROBLEMI VEZANI S OVIM PUTEM

Radeći intenzivno na sebi čovek dolazi brzo do novih spoznaja i saznanja. Počinje da menja svoj stav prema sebi i okolini. Postaje smireniji i blaži. Oblasti interesovanja počinju da mu se menjaju. Neki ljudi koji mu do tada nisu bili ni na koji način interesantni sada to postaju. Takođe se dešava i ona suprotna stvar : ljudi koji su mu bili vrlo bliski, prestaju to da budu. Jednostavno, čovek koji se bavi duhovnim radom se korenito menja, i to na svim planovima, u pozitivnom smislu. Njegovi moralni, estetski, i duhovni kriterijumi u skladu sa njegovim vibracijama se podižu.

Najdrastičniji primeri su kod bračnih partnera. Od dve osobe koje su pre nego što je jedna počela da se bavi duhovnim radom bile vrlo slične u svakom pogledu, ostala su dva potpuna stranca. Stupajući u komunikaciju sa svojim unutrašnjim učiteljem preko svog višeg JA, čovek počinje da se približava svojoj suštini. Prestaje da trči za zaradom po svaku cenu, svaki svoj postupak odmerava koliko je moralan. Strogo vodi računa da li će njegov postupak ikoga da povredi. Veoma se približava onome što u hrišćanstvu zovemo ‘deset božjih zapovesti’. Naravno, to zahteva i od drugih, pa i od svog bračnog partnera. Ukoliko ovaj to odbija ostaje mu da se opredeli: ili da prekine sa duhovnim učenjem, ili da prekine sa bračnim drugom. Jedno od ta dva nije više za njega. Evo zašto to kažem. Na duhovnoj stazi jedna od prvih spoznaja je ta da se u svima nama nalazi božanska iskra. Da su sve duše čiste i presvetle. Možda ima loših ljudi, ali oni nisu u stanju da isprljaju svoju dušu. Unutrašnji učitelj nas prvo uči da poštujemo sebe kao deo tvorca. Ne postoji ni jedna ljudska osoba koja bi zaslužila da ponižava sebe da bismo bili s njom. Ugrožavajući sebe ugrožavamo svoju dušu. Unutrašnji učitelj to jednostavno ne dozvoljava. I, da ne bi patila duša, počinje da pati čovek. Na emocionalnom, psihičkom, pa i na fizičkom planu. Pošto je veoma teško doneti odluku ili – ili, najbolje je rešenje da bračni partneri sa svesnim duhovnim učenjem počnu istovremeno.

Naravno, to nije jedini slučaj kada se nailazi na poteškoće. Svako svesno odupiranje da se odbace negativne emocije dovode do ovih problema koje sam nabrojao. Potrebno je da čovek bude okrenut isključivo pozitivnom. Da između njega i njegove duše ne postoji ništa što bi ih razdvajalo.

Čest je slučaj kada nekome umre vrlo bliska osoba. Čovek bude totalno izbačen iz koloseka, i ne da nije za bilo kakav duhovni rad, već nije u stanju da se uklopi ni u svakodnevni život. Sama pomisao da je čovek samo skinuo jedno odelo, i da će uskoro obući drugo pomaže mu mnogo da stekne duhovni mir. Odlazi s ovog sveta kada je ispunio jedan zadatak, naučio jednu lekciju, a onaj koji ga je ožalio drugu. Oni se ni u kom slučaju nisu zauvek rastali.

Zamenjujući negativne emocije pozitivnim, čovek ponovo stiče sigurnost za volanom svog vozila na putu duhovnog razvoja.

TAČKA 9. KO MOŽE DA PUTUJE OVIM PUTEM

Kada sam pročitao ovo što sam do sada napisao primetio sam da preozbiljno zvuči. Jednostavno, ono što ja radim, u praksi nije uopšte tako strogo i ozbiljno. Na putu, naravno, postoje saobraćajni znaci koji obavezuju, ali ta obaveza ne pada teško. To je nešto što se podrazumeva. Svako dete zna šta valja a šta ne. Kada to dete odraste ono počinje da zaboravlja određene saobraćajne znake. Počinje svesno ili nesvesno da ih krši. Prestaje da život vidi kao igru. Preokupiran je ružnim stvarima koje su ono lepo potisnule u zapećak. Ja i meni neke drage osobe bavimo se ovim sa lakoćom i radošću. Tajna je u tome što imamo po sedamnaest i po godina i ne pada nam na pamet da ostarimo.Trčkaramo po planinskim stazama oivičenim cvećem i ispunjenim mirisima prirode, uživamo u peskovitim obalama okeana, istražujemo kosmička prostranstva, uz lepršanje na krilima mašte… Jedan od rezultata naše igre (tačka 7) je samo druga strana jednačine koje se držimo :

VERA   +   LJUBAV   =   ČUDO

To je sve detaljno opisano u knjizi ‘Kurs o čudima’. Za one od sedamnaest i po čitanje te knjige i nije potrebno. Oni to nose u sebi.

Zbog svega ovoga onaj strogi naslov sa početka ovog teksta mi smeta i ja ću ga promeniti :

MOJ NEBESKI PUTELJAK

Moram priznati da mi je sada mnogo lakše.

TAČKA 10. CILJ PUTA

Kada čovek upiše neku školu prvo što uradi je to da donese odluku da će je završiti u što kraćem roku. Kod duhovnog učenja to nije slučaj. Bez obzira kojom brzinom učio, i kojom brzinom se kretao na putu duhovnog razvoja, on tu školu ne može nikad da završi. Kroz stotine svojih inkarnacija čovek uči i ta dragocena znanja odlaže u trezor svoje duše. Kada se taj trezor napuni, mi prestajemo da se učimo u ovim odelima (fizičkim) i selimo se u sledeću dimenziju gde dobijamo nova odela i novi, ogroman, trezor u kome ovo sakupljeno znanje zauzima samo trunku prostora.

Drugim rečima ova škola koju pohađamo već više hiljada godina predstavlja samo školicu u dečjem obdaništu. U njoj učimo da prepoznamo i prihvatimo samo ono što je dobro. UČIMO LJUBAV I UČIMO VERU. NIŠTA VIŠE. SVE OSTALO SU NASTAVNA POMAGALA.

Baveći se svesnim duhovnim učenjem konačno do nas dopire i nešto više. Živeći u ljubavi i veri kao nečemu što je naučeno i usvojeno, konačno počinjemo pravo učenje.

To je suština mog nebeskog puteljka.

Ovaj tekst već četvrt veka odoleva sudu vremena. Veoma sam zbog toga ponosan!