Čuvari zakona EPS (evolucije psihičke svesti) nazivaju se drukčije i duhovni vodiči i duhovni učitelji. Neke od njih, koji su najviše doprineli kvalitetu globalne vibracije, nazivaju bićima svetlosti – svecima. Jednog, koji predstavlja vrhovnog učitelja za bića koja sebe zovu čovek, na planeti koju oni nazivaju Zemlja, zovu Isus Hristos.
Kroz svoje svesno iskustvo preneću osnovne principe na kojima počiva odnos:
1. Neusklađene jedinke i čuvara zakona EPS.
2. Čoveka koji se trudi da veruje i okruženja koje postaje adekvatno količini njegove vere.
3. Čoveka koji želi zdravlje i veruje, i njegovog ozdravljenja.
4. Čoveka koji je sve ovo postigao i želi znanje, ljubav i materijalnu osnovu za započinjanje novog života, i onoga ko mu u svemu tome pomaže.
Svaki se čovek u životu, jednog trenutka bezizlaza, nađe u situaciji da zavapi: Pomozi bože! Ja sam se u toj situaciji našao u leto 1988. godine. Zavapilo je celo moje biće. Jedini koji se nije pridružio tom vapaju zove se BSM (Branko S. Marković). Jedinka koja nije bila spremna da vibrira u skladu svoje duše. Rastrzanih emocija zbog kraha na ljubavnom planu, ošećenog fizičkog zdravlja i podivljale sujete, ja taj unutrašnji poriv nisam bio spreman da čujem. Tog trenutka je biće svetlosti, koje je učitelj moje duše, za mene postalo čuvar zakona EPS. Ja sam bio neusklađena jedinka. Moj život je počeo da se menja korenito na svim planovima. Posle šesnaest meseci promene su bile sledeće: Sve spoljašnje manifestacije bolesti su se povukle; promenio sam radno mesto; promenjen je krug ljudi sa kojima sam kontaktirao. Na profesionalnom planu našao sam se u okruženju ljudi koji su logičari i racionalisti, a na privatnom planu sam ušao u krug ljudi koji su okrenuti u sebe: to su bili ljudi starosti od tinejdžera do penzionera, obrazovanja od polupismenih do akademika, vrlo bolesnih i savršeno zdravih.
Za preko šest godina svesne komunikacije sa svojim učiteljem EPS doživeo sam veliki broj susreta. Uvek na drukčiji način, uvek uz visoki osećaj percepcije (VOP), uvek na način koji nije moguće objasniti racionalno i, na moju veliku žalost, uvek indirektno. Te susrete sam uvek shvatao kao podršku na putu mog ličnog usavršavanja. Doživljavao sam ih, ne kao nagradu, već kao poklon. Bio sam potpuno svestan da još nisam onakav kakav bih želeo da budem i kakvog me želi Odino. Pokušaću to da opišem.
Prvo pitanje svakog čoveka koji je stupio u unutrašnju komunikaciju je: Ko si ti? Svi ljudi imaju tajni uređaj sa kojim to mogu nepogrešivo da provere. Posle višemesečnog istraživanja koje se sastojalo u traženju svoje suštine pronašao sam ga. Nalazi se u središtu grudnog koša, pa onda malo u levo. Pa onda duboko, duboko, duboko. U kakvom sam ga stanju našao? Jadnom. Ali, našao sam ga. Kada sam doživeo viziju Hrista kako dolazi prema meni sa ispruženom rukom u znak poziva da mu se pridružim, ono je zaigralo. Celo telo je oblila ljubav.
To je bio prvi velik poklon koji sam dobio od Odinoa. Predstavio mi je moju suštinu. Pomogao mi je da pronađem svoj tajni uređaj, svoje srce i božansku iskru u njemu.
Uslov za komunikaciju između učenika i učitelja EPS je ŽELJA da se bude dobar čovek, a uslov za aktivnu saradnju je DA SE BUDE dobar čovek. Pod komunikacijom u ovom slučaju podrazumevam učenikovu svesnu želju da se oslobodi zavisnosti i maksimalan trud da to ostvari. U ovoj fazi učenikove, odnosno pacijentove mogućnosti su male. Učitelj diskretno dodaje onoliko koliko je potrebno da se što pre dođe do faze aktivne saradnje. Pod fazom aktivne saradnje podrazumeva se da učenik nema bilo kakvih zavisnosti(droga, alkohol, duvan, kafa, lekovi, kocka, dugovi, neispunjena obećanja). Učitelj diskretno dodaje onoliko koliko je potrebno u svim oblastima života. Ograničenja nema od strane učitelja. Sva ograničenja postavljamo sami. Čime? Kompromisima. Ni jedan aspekt ličnosti ne sme da ostane zaobiđen. Najčešća greška koju pravimo mi učenici je nepoštovanje sopstvene ličnosti. Na svaku nedoslednost naša duša reaguje. To se manifestuje kroz naš emocionalni ispad. Kada emocije nisu u skladu sa dušom to je najbolji pokazatelj da smo načinili kompromis. Tada se učitelj povlači. Nastavak komunikacije moguć je ili sa svojom podsvešću, ili sa onim što mi hrišćani zovemo nehristove svesti. O tome odlučuje učitelj EPS ali sada u svojstvu čuvara zakona EPS.
Nepoštovanje sopstvene ličnosti
Jedan od vidova se sastoji u odbijanju definisanja sopstvenih moralnih normi. U najranijem detinjstvu dete od svojih roditelja ili staralaca prima kroz vaspitanje sve osnovne moralne norme. Primajući ih ono to proverava kroz odnose i situacije. One koje su u skladu sa njegovom suštinom dete usvaja i smatra sopstvenim. One koje nije uspelo da prepozna kao svoje ono ne usvaja. U tim oblastima života kasnije, kada odraste, neće se snalaziti na zadovoljavajući način. Tih oblasti života će se plašiti: od nivoa nesigurnosti do pune paranoje.
Sledeći oblik nepoštovanja sopstvene ličnosti se ogleda u odbacivanju sopstvenih moralnih normi. Ove norme izražavaju najviše duhovne domete jedne ličnosti na nivou celovitosti. Čovek sa nivoa inkarnacijske svesti nije u stanju da na direktan način dođe do saznanja koje su njegove sopstvene moralne norme. Jedan od puteva za njihovo saznavanje je iskustveni kroz posmatranje sopstvenog zdravlja putem praćenja emocionalnog stanja ličnosti. Na ovaj način moguće je pratiti i psihičko i fizičko zdravlje. Emocije kao pokazatelji psihičkog zdravlja čoveka posledica su njegovog odnosa prema sebi – samopoštovanja. Čovek koji ima pošten odnos prema sebi je psihički zdrav. Nikakvi spoljašnji uticaji ne mogu da mu oštete psihičko zdravlje. I najteži udarci sudbine koji su u stanju da čoveka potpuno poremete emocionalno, nisu u stanju da mu trajno oštete psihičko zdravlje. Emocije će se postepeno podići na nivo koji ne ugrožava zdravlje.
Kada svesno radimo neke stvari za koje jednoznačno znamo da nam štete tada najočiglednije iskazujemo nepoštovanje sopstvenoj ličnosti. U oblasti fizičkog zdravlja to je uživanje kafe i duvana, a u oblasti psihofizičkog zdravlja to su droge i alkohol. Od ovih stimulativnih sredstava ljudi posle kratkog korišćenja postaju zavisni. Onoga momenta kada smo svesno počeli da radimo protiv sopstvenog zdravlja ogrešili smo se o princip koji je ugrađen u sva živa bića. Odbacili smo bazni instikt opstanka života i zamenili ga samodestrukcijom. Moguće je da se i sa nekim od ovih poroka doživi zdrava i duboka starost, ali se mnogo češće dešava da nas ovaj kompromis odvede u bolest. Što je čovek bolesniji sve je manje u stanju da ispunjava svoje obaveze. Sasvim je prirodno da u takvoj situaciji mobiliše sve sve svoje potencijale i uz pomoć medicine i eventualno porodice i prijatelja odbaci bolest i uzroke koji su je izazvali. Do počinjanja uzimanja sredstava koja izazivaju zavisnost najčešće dolazi iz mladalačke znatiželje i samouverenosti. Nepoštovanje sopstvene ličnosti dešava se na kraju. Onda kada je duboko zagazio u bolest a poroka se ne odriče. Nije prirodno biti bolestan. Prirodno je odbaciti sve ono što nam šteti. Prirodno je biti zdrav.
Priroda se razvija jednosmerno. Raste, buja, širi se i evoulira. Kako živi svet, tako i sve neživo. U stalnoj harmoniji i neprestanom kretanju, ona vibrira, pulsira i diše kao jedan živi organizam što u stvari i jeste. Svi elementi, vrste i jedinke koje nisu u skladu sa globalnom vibracijom ugrožavaju taj organizam i njegovu celovitost. Sprečavaju evoluciju i prete mu entropijom – težnjom ka haosu. Priroda štiti evoluciju od entropije principima kauzaliteta. Ovi principi deluju na sve što utiče na nju, u pozitivnom ili negativnom smislu. Prepoznaju se u onome što nauka naziva prirodni zakoni. Taj veličanstveni organizam sa nivoa kolektivne svesti utiče na neusklađene elemente, vrste i jedinke težeći da ih vrati u globalnu vibraciju. I u tome uspeva.
Kada su u pitanju psihički svesna bića, koja imaju ličnu slobodnu volju, zadatak kolektivne svesti izvršavaju čuvari zakona EPS. Pojmove principi kauzaliteta, zakoni EPS i čuvari zakona EPS pokušaću da obrazložim isključivo sa nivoa psihički svesnih vrsta kojima pripada i podvrsta koja sebe zove čovek, a kroz odnose: jedinka, vrsta, okruženje, po vertikali i horizontali. Sve psihički svesne vrste kroz svoju evoluciju pridodaju svoje najrazvijenije jedinke kolektivnoj svesti i time oplemenjuju taj najveći živi organizam. One podižu globalnu vibraciju i istovremeno podstiču svoju vrstu da nastavi da se usavršava. Ukoliko jedinka sa slobodnom voljom to odbije dolazi u sukob sa najsavršenijim jedinkama svoje vrste. Taj sukob traje kroz prostor, vreme i dimenzije postojanja, onoliko dugo koliko je potrebno da otpale jedinke svojom slobodnom voljom ponovo prihvate globalnu vibraciju.